PORESKI TRETMAN OMOGUĆAVANJA REKREACIJE ZAPOSLENIMA KADA POSLODAVAC ZAKUPI PROSTOR I OPREMU ZA TERETANU
U slučaju kada u skladu sa opštim aktom poslodavac svim zaposlenima obezbedi rekreaciju u vidu korišćenja teretane, to predstavlja primanje zaposlenih kao činjenje ili pružanje pogodnosti i podleže plaćanju poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-848/2016-04 od 12.7.2017. godine)
“Prema navodima iz zahteva, poslodavac ima nameru da svojim zaposlenima obezbedi rekreaciju u vidu mogućnosti korišćenja teretane, na način da bi zakupio prostor od drugog pravnog lica (kome bi po tom osnovu plaćao mesečnu zakupninu) i taj prostor bi opremio za teretanu tako što bi na teret svojih sredstava kupio potrebnu opremu. Napominjete da će stavljanje opremljene teretane na raspolaganje zaposlenima za svrhu rekreacije, biti uređeno opštim aktom poslodavca (pravilnikom o radu), kao i da će teretana biti dostupna svim zaposlenima u privrednom društvu, tj. kao korisnici teretane neće biti identifikovani pojedinci ili grupa pojedinaca.
Saglasno odredbi člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, pod zaradom u smislu ovog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.
Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem (član 14. stav 1. Zakona).
Prema odredbama stava 5. tog člana Zakona, osnovicu poreza na zaradu za primanja iz stava 1. ovog člana, osim hartija od vrednosti, predstavlja:
1) nominalna vrednost bonova i novčanih potvrda,
2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu,
3) naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku,
4) novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećana za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje iz zarade plaća zaposleni (dalje: pripadajuće obaveze iz zarade).
Odredbom člana 15. propisano je da je obveznik poreza na zarade fizičko lice koje ostvaruje zaradu.
Zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona oporezuje se po stopi od 10% (član 16. Zakona).
Prema odredbi člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.
Saglasno odredbi člana 105. stav 3. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 – odluka US) pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) do 4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. tog zakona.
Odredbom člana 120. tačka 4) Zakona o radu propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na druga primanja.
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe kao i navode iz zahteva, u slučaju kada u skladu sa opštim aktom poslodavac svim zaposlenima obezbedi rekreaciju u vidu korišćenja teretane na opisani način, to predstavlja primanje zaposlenih kao činjenje ili pružanje pogodnosti i podleže plaćanju poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade. Osnovicu poreza i doprinosa predstavlja naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost korišćenja teretane od strane obveznika, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade.”
