Sekundarna poreska obaveza je obaveza zakonom propisanih lica za dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika i predstavlja dodatno obezbeđenje da će dospela poreska obaveza biti namirena, ukoliko ni prinudna naplata ne obezbedi realizaciju tog poreskog potraživanja.
Sekundarna poreska obaveza iz člana 31. stav 2. tačka 2) ZPPPA odnosi na lica (nezavisno od toga da li su fizička ili pravna lica, kao i da li su ta lica povezana sa licem koje je u obavezi da plati poresku obavezu) koja doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica – za poreski dug tog drugog lica čije je plaćanje izbegnuto.
“Odredbama člana 31. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da sekundarna poreska obaveza nastaje kada je neko lice odgovorno za dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika ili za dospelu sekundarnu poresku obavezu drugog poreskog obveznika.
Sekundarna poreska obaveza odnosi se na:
1) zakonske zastupnike koji su svesno ili bez dužne pažnje propustili da ispune svoju obavezu da realizuju plaćanje poreza za poreskog obveznika, iako je ovaj bio u mogućnosti da to uradi – za iznos neplaćenog poreza;
2) lica koja doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica – za poreski dug tog drugog lica čije je plaćanje izbegnuto;
3) lica odgovorna za obračunavanje i plaćanje poreza – za iznos tog poreza koji nije plaćen, u slučajevima kada se utvrdi da to lice nije postupalo sa dužnom pažnjom;
4) fizičko lice koje je odgovorno lice u pravnom licu, koje obračunava i plaća porez i propusti da uplati porez – za iznos tog poreza koji nije plaćen, u slučajevima kada se utvrdi da to lice nije postupalo sa dužnom pažnjom;
5) lice koje je primilo novčana sredstva, stvari ili prava iz imovine poreskog obveznika (dalje: imovina) putem transakcije bez naknade ili uz naknadu koja je niža od cene koja bi se mogla postići na tržištu, u periodu od pet godina pre dospelosti poreske obaveze koja nije plaćena za poreskog obveznika – za iznos neplaćenog poreza, a najviše do vrednosti primljene imovine, umanjene za iznos koji je to lice za nju platilo.
Odredba iz stava 2. tačka 5) ovog člana primenjuje se u slučaju kada je lice primilo imovinu od poreskog obveznika – pravnog lica samo ako posredno ili neposredno učešće tog lica u kapitalu poreskog obveznika iznosi ili je iznosilo najmanje 10%.
Ukoliko drukčije nije propisano, sekundarna poreska obaveza obuhvata i kamatu i troškove prinudne naplate.
Odredbama člana 113. ZPPPA propisano je da porez po osnovu sekundarne poreske obaveze iz člana 31. ZPPPA utvrđuje Poreska uprava rešenjem.
Ako zakonom nije drukčije propisano, rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se samo ako preduzetim merama prinudne naplate prema poreskom obvezniku porez nije naplaćen.
Ograničenje iz stava 3. ovog člana ne primenjuje se u slučaju iz člana 31. stav 2. tač. 2) – 4) ZPPPA.
Rešenjem o utvrđivanju poreza po osnovu sekundarne poreske obaveze iz stava 1. ovog člana, nalaže se licu odgovornom za sekundarnu poresku obavezu da utvrđeni porez izmiri u roku iz tog rešenja.
Ako lice odgovorno za sekundarnu poresku obavezu ne izmiri porez i sporedna poreska davanja po osnovu sekundarne poreske obaveze u roku koji je naložen rešenjem iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava tom licu izdaje opomenu, u skladu sa članom 71. ovog zakona.
Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja po osnovu sekundarne poreske obaveze, utvrđenih rešenjem iz stava 1. ovog člana, vrši se u skladu sa ovim zakonom.
Odredbama člana 147. st. 1 – 3. ZPPPA propisano je da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta. Izuzetno, drugostepeni organ može odložiti izvršenje poreskog upravnog akta kojim je utvrđena poreska obaveza protiv kojeg je izjavljena žalba, ako poreski obveznik dokumentuje da bi plaćanjem poreza ili sporednih poreskih davanja pre konačnosti pobijanog akta pretrpeo bitnu ekonomsku štetu. Zaključak o odlaganju izvršenja, protiv kojeg žalba nije dopuštena, donosi drugostepeni organ u roku od pet dana od dana prijema zahteva.
Prema tome, sekundarna poreska obaveza je obaveza zakonom propisanih lica za dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika i predstavlja dodatno obezbeđenje da će dospela poreska obaveza biti namirena, ukoliko ni prinudna naplata ne obezbedi realizaciju tog poreskog potraživanja.
S tim u vezi, ukazujemo da shodno navedenim odredbama ZPPPA, žalba poreskog obveznika ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta – rešenja u konkretnom slučaju, pa je poreski obveznik dužan da blagovremeno plati utvrđenu poresku obavezu, nezavisno od toga da li je podneo žalbu ili ne (osim u slučajevima propisanim članom 147. ZPPPA).
Takođe, ukazujemo da se sekundarna poreska obaveza iz člana 31. stav 2. tačka 2) ZPPPA odnosi na lica (nezavisno od toga da li su fizička ili pravna lica, kao i da li su ta lica povezana sa licem koje je u obavezi da plati poresku obavezu) koja doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica – za poreski dug tog drugog lica čije je plaćanje izbegnuto.
(Mišljenje Ministarstva finansija)
Za više informacija i potencijalnu saradnju budite slobodni da nas kontaktirate ovde.
Poreska kancelarija Premium Consulting – office@poreskosavetovanje.com
