Poreski tretman prenosa prava svojine na nepokretnosti ili upotrebljavanog putničkog motornog vozila na osnovu akta koji fizičko lice − advokat zaključi sa samim sobom kao fizičkim licem, odnosno prenosa, uz naknadu, koji se vrši sa advokatskog ortačkog društva na fizičko lice – advokata
Sa aspekta Zakona o porezima na imovinu
Odredbom člana 23. stav 1. tač. 1), 3) i 5) Zakona o porezima na imovinu (,,Službeni glasnik RS“, br. 26/01, 45/02 − SUS, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 − US, 47/13, 68/14 − dr. zakon, 95/18, 99/18 − US i 86/19, u daljem tekstu: ZPI) propisano je da se porez na prenos apsolutnih prava plaća kod prenosa uz naknadu:
- prava svojine na nepokretnosti;
- prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu − osim na mopedu motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini, prava svojine na upotrebljavanom plovilu odnosno prava svojine na upotrebljavanom vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom − osim državnog;
- prava korišćenja građevinskog zemljišta.
Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima se prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava iz čl. 23. i ovog zakona na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24a tačka 1) ZPI).
Upotrebljavano motorno vozilo, u smislu ovog zakona, jeste motorno vozilo, koje je na teritoriji Republike Srbije najmanje jedanput, počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, bilo registrovano u skladu sa propisima (član 14. stav 8. tačka 1) ZPI). Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz člana 23. stav 1. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona (član 25. stav 1. ZPI).
Prema odredbi člana 42. stav 1. ZPI, lice na koje je preneto apsolutno pravo odnosno poklonodavac, jemči supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno za plaćanje poreza na poklon. Lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno poklonodavac, koji se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava, odnosno porez na poklon, jemči solidarno za plaćanje tog poreza (član 42. stv 2. ZPI).
Iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi sledeće:
- Kad fizičko lice koje nije obveznik poreza na dodatu vrednost, po osnovu zaključenog ugovora o kupoprodaji, proda nepokretnost drugom fizičkom licu koje je advokat, taj prenos je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava,
- obveznik tog poreza je prodavac nepokretnosti. Kupac nepokretnosti je jemac za izmirenje poreske obaveze i to:
− supsidijarni − ako se ugovorom o kupovini nepokretnosti nije obavezao da će platiti porez na prenos apsolutnih prava;
− solidarni − ako se ugovorom o kupovini nepokretnosti obavezao da će platiti porez na prenos apsolutnih prava.
Kad fizičko lice koje je advokat i po tom osnovu obveznik poreza na dodatu vrednost, kupi putničko motorno vozilo (na osnovu zaključenog ugovora), prenos prava svojine na tom vozilu sa prodavca na fizičko lice koje je advokat predmet je oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava − ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- da se na taj prenos ne plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
- da je putničko motorno vozilo upotrebljavano tj. da je na teritoriji Republike Srbije najmanje jedanput, počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, bilo registrovano u skladu sa propisima.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac putničkog vozila, a kupac je jemac za izmirenje poreske obaveze i to:
- supsidijarni − ako se ugovorom o kupovini nije obavezao da će platiti porez na prenos apsolutnih prava;
- solidarni − ako se ugovorom o kupovini obavezao da će platiti porez na prenos apsolutnih prava.
S obzirom na to da je ugovor saglasnost volja ugovornih strana − što znači bar dve, da je advokat fizičko lice koje je upisano u imenik advokata i bavi se advokaturom, a da je advokatska kancelarija mesto − prostor u kome se advokat bavi advokaturom (a ne pravno lice), proizlazi da akt koji fizičko lice − advokat zaključi sa samim sobom kao fizičkim licem, kojim fizičko lice advokat svoju nepokretnost ili svoje upotrebljavano putničko motorno vozilo prenosi na sebe kao fizičko lice, ne proizvodi pravno dejstvo. Dakle, na osnovu takvog akta ne dolazi do prenosa prava svojine na nepokretnosti, odnosno na upotrebljavanom putničkom motornom vozilu (sa jedne strane na drugu), što znači da u ovom slučaju ne postoji ni predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava.
Međutim, ako se prenos prava svojine na nepokretnosti ili upotrebljavanog putničkog motornog vozila (vozila koje je na teritoriji Republike Srbije najmanje jedanput, počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, bilo registrovano u skladu sa propisima), uz naknadu, vrši sa advokatskog ortačkog društva na fizičko lice, taj prenos jeste predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava − pod uslovom da se na taj prenos ne plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 4. stav 1. ZPDV).
Odredbama stava 4. istog člana ZPDV propisano je da se sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se:
- uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica;
- svaki drugi promet dobara bez naknade;
- iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije.
Uzimanje dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz stava ovog člana smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza (stav 5. člana 4. ZPDV).
U skladu sa navedenim odredbama, obveznik PDV koji je imao pravo da PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara odbije kao prethodni porez u skladu sa ZPDV, dužan je da po osnovu uzimanja tih dobara za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica obračuna PDV u skladu sa ZPDV.
Međutim, u slučaju kada obveznik PDV − fizičko lice koje je advokat kupi nepokretnost za potrebe obavljanja svoje delatnosti od lica koje nije obveznik PDV, uzimanje predmetnog dobra za lične potrebe tog fizičkog lica nije predmet oporezivanja PDV.
Takođe, kada obveznik PDV − fizičko lice koje je advokat kupi putnički automobil, nezavisno od toga da li je putnički automobil kupio od obveznika PDV ili lica koje nije obveznik PDV i nezavisno od toga da li je, u slučaju kupovine od obveznika PDV, obveznik PDV − prodavac obračunao PDV za taj promet, uzimanje putničkog automobila za lične potrebe tog fizičkog lica nije predmet oporezivanja PDV. Naime, po osnovu kupovine putničkog automobila od obveznika PDV koji je za taj promet obračunao PDV u skladu sa ZPDV, obveznik PDV − fizičko lice koje je advokat nema pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 29. stav 1. tačka 1) ZPDV.
Sa aspekta Zakona o porezu na dohodak građana
Obveznikom poreza na prihode od samostalne delatnosti, saglasno članu 32. stav 2. ZPDG, smatra se fizičko lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije, i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (preduzetnik).
Poresku osnovicu kod poreza na prihode od samostalne delatnosti, saglasno odredbi člana 33. stav 1. ZPDG, predstavlja oporeziva dobit, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, sačinjenom u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo za obveznika koji je dužan da vodi dvojno knjigovodstvo, odnosno u skladu sa propisom iz člana 49. ovog zakona za obveznika koji vodi prosto knjigovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom (član 33. stav 2. ZPDG).
Prema odredbi člana 37b stav 1. Zakona, uzimanje iz poslovne imovine koje za privatne potrebe i ličnu potrošnju vrši obveznik koji plaća porez na stvarni prihod od samostalne delatnosti ima tretman poslovnog prihoda. Uzimanje imovine koje nije u novčanom obliku, procenjuje se prema uporedivoj tržišnoj vrednosti, u skladu sa načelom stalnosti (stav 3. tog člana ZPDG).
Imajući u vidu navedeno, uzimanje iz poslovne imovine (koja služi za obavljanje poslovne delatnosti i kao takva je evidentirana u poslovnim knjigama) koje obveznik poreza na stvarni prihod od samostalne delatnosti (preduzetnik) vrši za privatne potrebe i ličnu potrošnju, ima tretman poslovnog prihoda.
Dakle, u slučaju kad fizičko lice koje je advokat i po tom osnovu je obveznik koji porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit, za privatne potrebe i ličnu potrošnju uzima iz poslovne imovine, u konkretnom slučaju nepokretnost ili putnički automobil, takvo uzimanje ima tretman poslovnog prihoda u smislu odredaba člana 37b ZPDG i predmet je oporezivanja porezom na prihode od samostalne delatnosti.
Za više informacija i potencijalnu saradnju budite slobodni da nas kontaktirate ovde.
Poreska kancelarija Premium Consulting – office@poreskosavetovanje.com
